Da li je nedostatak sunčeve svetlosti uzrok ‘visokog’ holesterola?

Ilustracija

Nedostatak sunčeve svetlosti može povećati holesterol u krvi povećavanjem metabolizma skvalena da obavlja sintezu holesterola umesto sinteze D vitamina, što bi se dogodilo uz povećano izlaganje sunčevoj svetlosti i povećanoj koncentraciji holesterola u krvi tokom zimskih meseci.

Jednostavno rečeno, autori istraživanja sugerišu da, s obzirom na zajedničke preteče između holesterola i vitamina D (skvalena) kada je izloženost suncu nedovoljna, javlja se reakcija smanjene proizvodnje vitamina D te se umesto toga počinje proizvoditi holesterol čime se povećava ukupna količina holesterola u krvi.

Sada vladajuća hipoteza o koronarnim bolestima (KBS) ukazuje da su visoki nivoi holesterola uzrok razvoja srčanih bolesti pa je zbog toga smanjenje holesterola cilj prehrambenih i farmaceutskih tretmana. Međutim, prema hipotezi autora novih istraživanja, visoki nivoi holesterola su jednostavno pokazatelj nedovoljne izloženosti suncu, a taj nedostatak sunčeve svetlosti (povezanost sa statusom D vitamina u telu) se nalazi u pozadini razvitka i napretka koronarne bolesti srca.

Strukturna sličnost holesterola i vitamina D i njihovog zajedničkog prekursora dovela nas je do pitanja da li visok nivo holesterola u krvi unutar populacije može biti manifestacija nedostatka sunčeve svetlosti.

Oni ukazuju na nekoliko dokaza koji podupiru njihov pogled na stvari. Prvo, smrtni slučajevi uzrokovani srčanim bolestima su češći što je veća udaljenost prebivališta od ekvatora. Takođe, stopa smrtnosti od srčanih bolesti smanjuje se s povećanjem nadmorske visine prebivališta…

Ova posmatranja ukazuju da diferencijalne stope izlaganja suncu mogu biti zajednički faktor koji određuje osetljivost na koronarne bolesti srca, a da visok nivo izlaganja suncu na niskim geografskim širinama i visokim nadmorskim visinama deluju kao zaštita, a relativni nedostatak na visokim geografskim širinama bude odgovoran za visoku učestalost bolesti.

Oni takođe ukazuju na nedostatak delotvornosti intervencija koje izravno ciljaju na holesterol kao dokaz da je sam holesterol samo pokazatelj, a ne uzročnik koronarnih bolesti srca…

Međutim, rizik od visokog holesterola za individualce bez koronarnih bolesti srca je vrlo mali pa kod takvih „normalnih“ ljudi smanjenje holesterola u krvi lekovima nema učinka…

Manipulacija ishrane koja cilja na redukovanje holesterola u krvi nije pokazala nikakve beneficije…

Autori su se takođe pozvali na mnogo hvaljenu mediteransku prehranu i njene navodne kardiozaštitne učinke sugerišući kako nije prehrana ta koja štiti srce nego je to klima u kojoj rastu masline i grožđe…

Poznato je da je stopa smrtnosti od koronarnih srčanih bolesti mnogo niža u mediteranskim zemljama južne Evrope nego u područjima Atlantika severozapadne Evrope i često se pretpostavlja da je razlog tome različiti način ishrane vezan uz lokalnu poljoprivredu.

Zbog toga se ljudima u severozapadnoj Engleskoj savetuje da piju crveno vino i dodaju beli luk i maslinovo ulje u prehranu i istovremeno prestanu da jedu „ribu i pržene krompiriće“.

Ali dok migracija ima uticaj na rizik od smrtnosti, individualno je prihvatanje rizika mesta stanovanja, a  ljudi koji se sele obično imaju tendenciju preseljenja i njihovih prehrambenih navika.

Dalje, vrlo je bila razočaravajuća promena ishrane koja je bila deo pokušaja prevencije koronarnih srčanih bolesti, a pregled mnogih prehrambenih prevencijskih pokušaja je pokazao da nije bilo ukupne koristi.

Ova posmatranja ukazuju da poljoprivredna proizvodnja i lokalna ishrana možda nisu objašnjenje osetljivosti na koronarne srčane bolesti u određenoj zemlji, a mi sugerišemo da je lokalna poljoprivreda odraz lokalne klime, posebno izlaganja suncu i da to direktno deluje kao zaštita srca.

Autori ovde ulaze u alternativni potencijalni uzrok koronarnih srčanih bolesti i mehanizma zbog kojeg izlaganje suncu može delovati kardioprotektivno sa njihovom alternativom poduprtom našim starim neprijateljem – upalom…

Još donedavno se smatralo da je nedostatak sunčeve svetlosti osnova kliničke tuberkuloze kod indoazijskih imigranata u toj zemlji (Velika Britanija). Da su vegetarijanski hindusi pod većim rizikom od muslimana sugeriše to što potonji dobijaju nešto vitamina D iz mesa i ribe, a to je sugerisalo da nedostatak vitamina D suzbija imunitet.

Postoji različita mogućnost da je uzrok koronarne bolesti mikrob i trenutno niski respiratorni patogen CHLAMYDIA PNEUMONIAE kao glavni kandidat. Mi predlažemo da nedostatak sunčeve svetlosti povećava oportunizam takvog organizma na jednak način kao kod tuberkuloze.

Na skoro jednak način na koji se tuberkuloza razvija kod osoba sa niskim nivoom vitamina D i tako smanjuje imunitet, autori sugerišu da bi koronarna bolest mogla imati isti mikrobni okidač koji je u mogućnosti ‘provući se’ kod osobe s manjkom vitamina D. Geografski učinak sunca može služiti kao zaštita kroz jačanje imuniteta.

Paradigma o koronarnim srčanim bolestima poslednjih nekoliko godina je bila na tragu da se one, pretežno, same stvaraju kroz pušenje cigareta i loše ishrane zajedno s porodičnom sklonošću ili bolesno definisanog genetskog problema. Paradigma je da je koronarna bolest „višefaktorna“ i da je kod nekih ljudi uzrokovana jednim faktorom, a kod nekih drugim. Želimo da osporimo tradicionalnu paradigmu…

Predlažemo da je koronarna bolest specifična bolest određenog uzroka, a to je verovatno mikrob i to možda CHLAMYDIA PNEUMONIAE. Predlažemo da se stopa napretka procesa bolesti može menjati ubrzavanjem i zabranjivanjem faktora. Predlažemo da su visoki holesterol u krvi i pušenje cigareta faktori koji ubrzavaju koronarne bolesti srca, ali nisu faktori koji je pokreću.

Predlažemo da je vitamin D, ili možda jedan od njegovih fotometabolita, faktor smanjenja i usporavanja stope napretka bolesti. Ostali inhibicijski faktori su antioksidanti kao što su vitamin C i selen, a jasno je da slobodni radikali kiseonika mogu povećati stopu napredovanja bolesti.

Dakle, zaista vrlo zanimljiva hipoteza. Posebno kada se mnogi drugi argumenti oko holesterola – veličina čestica, oksidisani holesterol itd …dodaju ukupnoj slici.

(thatpaleoguy, foto: pixabay)

Share this post: