Ovi SIMPTOMI su posebno opasni u mesecu MAJU

Ilustracija

Akutni moždani udar, u narodu poznatiji kao šlog, češće se dešava u proleće nego u bilo koje drugo godišnje doba, tvrde japanski naučnici. Do zaključka su došli nakon obimnog istraživanja, a rezultati su objavljeni u američkom medicinskom časopisu „Strouk“.

Dvanaestogodišnje istraživanje, kojim su obuhvaćeni pacijenti s preležanim šlogom, pokazalo je da je i kod žena i kod muškaraca, nevezano za uzrast, udar bio za 25 odsto češći u martu, aprilu i maju, nego u drugim mesecima. Naučnici nisu uspeli da nađu objašnjenje za ovu pojavu, ali navode da razlog verovatno leži u oscilacijama krvnog pritiska koji zavisi od godišnjeg doba.

Poznato je, naime, da je nelečeni povišeni krvni pritisak, pored dijabetesa, gojaznosti i pušenja, jedan od vodećih rizika za nastanak moždanog udara.

Nema upozoravajućeg bola

Lekari napominju da je od ključne važnosti da faktori rizika za moždani udar prepoznaju na vreme. Samo tako mogu da se izbegnu ozbiljnije komplikacije. U tekstu objavljenom na zdravstvenom sajtu www.stetoskop.info prof. dr Miroslava Živković navodi uzroke bolesti i ukazuje na simptome koji zahtevaju hitnu lekarsku intervenciju.

– Moždani udar je neurološka bolest koja je prouzrokovana poremećajem cirkulacije u mozgu, što dovodi do nedovoljne snabdevenosti određenih delova mozga kiseonikom i hranljivim materijama – objašnjava.

– Problemi nastaju usled začepljenja krvnih sudova ugruškom ili usled njihovog prskanja i izliva krvi u moždano tkivo ili moždane opne.

Bolest nastupa naglo ili postepeno, u roku od nekoliko sati ili dana, bez pojave bola koji je karakterističan za srčani napad.

5 simptoma koji ukazuju na šlog
U zavisnosti od mesta i veličine oštećenja na mozgu nastaju poremećaji raznih telesnih i psihičkih funkcija. Dr Živković navodi najčešće simptome koji ukazuju na moždani udar:

1. Oduzetost jedne polovine lica ili tela, nemogućnost izvođenja pokreta.

2. Iznenadna pojava vrtoglavice, poremećaj ravnoteže koji je praćen nagonom na povraćanje, a stanje se pogoršava pri pomeranju glave ili tela.

3. Otežano izgovaranje pojedinih reči ili nerazumevanje tuđeg govora.

4. Nagla pojava glavobolje, najčešće u potiljačnom predelu glave, koja je praćena malaksalošću ili izmenom stanja svesti.

5. Poremećaj vida kao što su pojava duplih slika, suženje vidnog polja ili potpuni gubitak vida na jednom ili oba oka.

Svaki minut je dragocen

Moždani udar zahteva hitnu lekarsku intervenciju kako bi se očuvale moždane funkcije i predupredio invaliditet.

– Kada dođe do oštećenja moždane funkcije, lečenje se mahom zasniva na rehabilitaciji i pokušaju da se spreči sledeći udar – kaže dr Živković. – Nažalost, zbog kasnog javljanja lekaru u skoro 33 odsto slučajeva dolazi do smrtnog ishoda.

Ova teška bolest najčešće pogađa osobe starije od 40 godina, a učestalost je dvostruko veća posle 60. Neadekvatno lečen povišeni krvni pritisak četiri puta uvećava rizik od moždanog udara. U riziku
su i osobe s razvijenom aterosklezom i s povišenim šećerom u krvi, koje ne kontrolišu bolest i zanemaruju preporučenu dijetu. Otkrivanjem i saniranjem ovih bolesti na vreme umanjuje se verovatnoća pojave moždanog udara, naglašava dr Živković.

Zamolite čoveka da se nasmeje

Osobe koje pretrpe šlog često misle da je reč o prolaznom stanju i odbijaju da se jave lekaru. Zato, kada kod nekog prepoznate simptome moždanog udara, proverite da lli može da se nasmeje  i zovite hitnu pomoć.

– Zamolite osobu da se nasmeje. Jedan od simptoma oštećene moždane funkcije je oduzetost, pa ako je došlo do udara, ona neće uspeti da seda se nasmeje.

– Zatražite da ponovi jednostavnu rečenicu. Ukoliko nije u stanju to da učini, postoji problem u funkcionisanju mozga.

– Zamolite je da podigne ruke iznad glave. Osoba koja nije pretrpela moždani udar niti ima drugih fizičkih tegoba moći će to da učini.

– Zatražite da isplazi jezik. Znak moždanog udara je jezik koji visi ili stoji nakrivo.

(zena.blic.rs, foto-ilustracija: pixabay)

Share this post: