Postoji pet teorija o poreklu života na Zemlji: U koju vi verujete?

Naša planeta

Razmišljanje o poreklu života na Zemlji, razlozima njegovog nastanka, pa i samoj često se pronalazi u raznim religijama.

U naučnim krugovima prevladava teorija o Velikom prasku prema kojem je nastao prostor, vreme, materija i energija. Sam trenutak tog stvaranja naučnicima je i dalje nedokučiv.

Ipak, mnogo pre toga, ljudi su došli do pet teorija o poreklu života na Zemlji:

1. Teorija Stvoritelja

Prema ovom verovanju, sve što je živo svoj nastanak duguje natprirodnoj moći, biću ili entitetu. Prema Bibliji odnosno hrišćanstvu svet je stvoren za šest dana – prvi dan je stvoreno nebo i zemlja, drugog je razdvojeno nebo od vode, trećeg su stvoreni kopno i biljke, četvrtog Sunce, petog Mesec i zvezde, a šestog ptice, kopnene životinje i čovek.

Prema islamu Alah je stvoritelj svega, dok je u trećoj najvećoj religiji hinduizmu, svet stvorio bog kreacije Brahma. Prvi muškarac je bio Manu, a žena Shradha.

2. Teorija abiogeneze

Prema ovoj hipotezi, život je spontano nastao iz nežive materije, a koncept su osmislili rani grčki filozofi poput Aristotela, Platona i drugih. U antičkom Egiptu, verovalo se da je blato na obali reke Nil ishodište života, a iz njega su prvo nastale žabe, zatim zmije, pacovi i krokodili nakon što je prve žive čestice zagrejalo sunce. Teoriju spontanog nastanka života opovrgnuli su naučnici kroz 18. i 19. vek zahvaljujući otkriću mikroskopa, eksperimentu Frančeska Redija koji je dokazao da se larve mušica ne pojavljuju na mesu ako prethodno mušice na njega ne polože jaja te brojnim drugim eksperimentima. Tezu je u naučnim krugovima zamenila ideja heterogeneze, odnosno nastanka života iz već živih materija.

3. Život došao iz svemira

Ova hipoteza još se naziva i Panspermia, a prema njoj život uopšte nije započeo na našoj planeti, već je došao iz svemira. Na primer, nakon eksplozije kamenja na Marsu i pada meteora na Zemlju, došlo je do prenosa spora i drugih oblika života. Prema tome, ljudi su poreklom Marsovci. Druga struja panspermista tvrdi da je život stigao s kometama iz udaljenih galaksija. Čak i da je ta teza tačna, nameće se pitanje porekla života u svemiru koji je doputovao do nas.

4. Teorija večnog života

Prema ovoj teoriji koja je bila popularna krajem 19. veka, različite vrste života su oduvek postojale na Zemlji i uvek će postojati, menjajući samo svoju formu. Budući da je nauka dokazala da Zemlja na postoji oduvek, kao logično se pitanje nameće odakle je na nju došao život. Takođe, logička je pretpostavka da sve ima svoj početak, pa tako i život.

5. Teorija katastrofe

Žorž Kivje koji je živeo od 1769. do 1832. i naziva se Ocem moderne paleontologije smatrao je da je Zemlju pogodila kataklizma usled koje je došlo do međusobnih reakcija raznih jedinjenja i neorganskih materija, čime je nastala ona organska. Na primer, led je pokrivao okeane pre tri milijarde godina, a Sunce je tada verovatno bilo i do tri puta slabije nego danas. Taj sloj leda je mogao štititi osetljive organske molekule koji su izbili na površinu nakon kosmičkog udara.

)

Share this post: