Tradicionalna kineska medicina: Ovo je 5 jednostavnih saveta o ishrani

Post je put do zdravlja?

Tradicionalna kineska medicina ima holistički pristup, što znači da se osobama obraća pojedinačno – ne generalizuje problem, jeftina je i, u izvesnom smislu, lakša od zapadne medicine, budući da služi kao „preventivni pravilnik“ o svakodnevnom ritualu negovanja duha i tela.

Tradicionalni oblici lečenja drevne kineske civilizacije i dalje važe za alternativni pristup, iako je od strane Svetske zdravstvene organizacije zvanično priznata kao grana medicine.

Ovo je pet jednostavnih saveta o ishrani o kojima je pisala spisateljica i urednica Mika Ono u knjizi „Ancient Wisdom, Modern Kitchen: Recipes from the East for Health, Healing and Long Life“ („Drevna mudrost, moderna kuhinja: Recepti sa Istoka za zdravlje, lečenje i dug život“), u saradnji sa stručnjacima iz ove oblasti.

1. Lepota je u balansiranoj ishrani

Na Zapadu je „normalno“ eliminisati određenu grupu namirnica, naročito masti i ugljene hidrate, ili održavati svoju ishranu na svega nekoliko istih stvari. Još gora situacija nastaje kada su te jednolične stvari brza hrana, ili samo meso, uz izbegavanje povrća i voća punih vitamina i minerala.

TKM se zalaže za raznovrsnu ishranu, jer nijedna namirnica nije „štetna“ po vaše zdravlje ili figuru, ali je treba konzumirati u optimalnoj meri. Jedna kineska poslovica glasi: „Kiselo, slatko, gorko, ljuto – sve mora da se proba“. Hrana se, između ostalog, koristi da uspostavi ravnotežu između pojedinca i njegovih/njenih prirodnih ciklusa, kao i segmenata životnog okruženja. Vodite računa i da konzumirate određene namirnice „kad im je vreme“, odnosno sezona, te kada su sveže i neprerađene.

2. Vodite računa o temperaturi hrane

Radi poboljšanja ravnoteže celog organizma, TKM savetuje da oni koji imaju tendenciju da jedu hladnu hranu i pikantne začine – tu naviku zamene konzumacijom toplih namirnica i blažih dodataka jelu. Ovo se ne odnosi samo na „fizičku temperaturu“ hrane, već i na njeno dejstvo na organizam (na primer, kapi znoja koje cure dok jedete kari, navodi Oko). Na toplijem kraju spektra hrane nalaze se: đumbir, čili papričice, cimet, kurkuma, oraščići, praziluk i orasi.

Tople namirnice su naročito pogodne tokom zime. Slično tome, ljudima koji imaju tendenciju da jedu vruću hranu ili rade i borave u jako toplom okruženju, savetuje se da konzumiraju hranu koja pripada „hladnijem kraju“ spektra, a to su: hladna nana, citrusi, tofu, mleko, zelena salata, celer, krastavac i paradajz.

[adsenseyu1]

3. Šarenilo na trpezi

Nevezano za slatke i slane šarene spacijalitete čije su boje dobijene veštačkim putem, u svetu prirodnih namirnica, Tradicionalna kineska medicina uči ljude kako da konzumiraju hranu raznih boja: ljubičasta – patlidžan, crvena – paradajz, zelena – spanać, narandžasta – šargarepa, žuta – limun… Vodeći računa o ovom izobilju „u bojama duge“, kineska terapija transformiše ono što se na Zapadu često svrstava u dve kategorija: voće i povrće, posmatrajući ih kompleksnije.

Naučne studije su povezale fitohemikalije u boji biljnih namirnica sa zdravim efektima. Na primer, crveni paradajz, paprika i lubenica sadrže likopen (povezan sa prevencijom raka), narandžasta i žuta voća kao što su skvoš, šargarepa i kajsija poseduju beta karoten (može da smanji rizik od raka i srčanih bolesti), beli i crni luk sadrže niz sulfida (u borbi protiv bakterija i raka, a za jačanje imunog sistema).

4. Sirova hrana nije uvek bolja od termički obrađene

Pod pretpostavkom da birate prirodnu, uglavnom organsku hranu, Tradicionalna kineska medicina preporučuje drugačiji pristup u kuhinji. Prema ovom predanju, hladna, sirova hrana poput salata je posebno teška za probavu i treba je jesti umereno. Kuvana hrana se smatra izuzetno korisnom za svakoga ko se zbog neke bolesti oseća slabo, u trudnoći ili poodmaklom dobu, jer termička obrada može pomoći oslobađanju hranljivih materija i olakšavanju njihove apsorpcije.

5. Jedite dok niste 70 procenata „puni“

Istočnoazijska tradicija u svemu naglašava umerenost, te ključ za zdravlje i dugovečnost nije samo u raznim vrstama hrane, već i u količini. Kineska poslovica kaže: „Za dug život, jedite dok ste 70 odsto puni“, a sličnu krilaticu imaju i Japanci imaju sličan maksimu, premda se kod njih broj procenata odnosi na 80. Prejedanje je nepotrebno opterećivanje organizma, naročito digestivnih organa.

(bizlife.rs)

[adsenseyu1]

Share this post: