Zašto jedni ljudi obole od raka, a drugi ne: Ključna greška koja je kao okidač!

Ilustracija

foto-ilustracija: pixabay

Greška u genima, neotpornost na stres, pušenje ili loša sreća? Stvari su dublje od toga

Najveća količina sredstava u svetu usmerena u medicinske studije odlazi na istraživanje raka, trećeg najčešćeg uzročnika smrti na svetu. Od nečeg se mora umreti, ali generalni stav je da je znatno bolje umreti od srčanog ili moždanog udara, nego raka.

Koja je razlika? Svesnost postojanja raka i tradicionalne terapije koje se primenjuju produžavaju agoniju ove bolesti u proseku dve godine, dve godine ispunjene nadom i idejom da se smrt može i trebalo bi da može da se spreči. Ali, naučnici, za razliku od farmaceuta, sve češće postavljaju pitanje, a ne odgovor na temu raka koje može da otkrije mnogo toga čega nismo svesni – a to je zašto svi nemamo rak, odnosno zašto ga samo neki dobiju?

Moglo bi se reći da je naš organizam bukvalno preplavljen smrću. Kosa, nokti, spoljašnji sloj kože – sve su to mrtve stvari koje svake nedelje gubimo, odbacujemo i nestaju – oko 80 odsto čestica u zatvorenim prostorima koje se presijavaju na suncu zapravo su mrtve ćelije kože ljudi. Ipak, većina tela se sastoji od živih materija, poput biološke pšenice koja spaljuje hranu za energiju potrebno za disanje i kretanje, grejanje i razmišljanje. Ćelije organizma su vrlo aktivne i zaposlene deljenjem milion puta svakog dana.

Fascinantan je to proces replikacije instrukcija – DNK za svaku ćerku ćeliju zahteva kopiranje identičnog lanca tri milijarde nukleotida. U svemu tome, naša tela ipak nisu savršena. Svaki put kad se ćelija podeli, enzimi koji učestvuju u sintezi u proseku rade čak oko 120 hiljada greški. Puno ili malo, sasvim je nebitno, sve dok se ne dogodi ključna greška koja deluje kao okidač raka zahvaljujući abnormalnom radu ćelije, rastu i neprekidnom dupliciranju. Takva ćelija ignoriše signale da prestane i stimuliše telo da je snabdeva krvlju kako bi još rasla. Tada se takva ćelija beskonačno razmnožava, odnosno rak širi po telu.

Naravno, ključno je i o kojem se tipu raka, odnosno greške radi, jer kod jednih to ide brže, a kod drugih sporije – ukupno postoji čak njih 200 različitih.

Oboje puše, ali samo je jedan dobio rak

Svi su čuli ili poznaju nekog ko je po svoj prilici trebalo da dobije rak – komšija Pera koji je pušio tri kutije cigareta dnevno, tetka koja je celog života gojazna i uz to pije, biznismen koji ne jede ništa pre pet popodne osim svog stresa, primera je bezbroj i često se koriste za izgobor za nastavljanje sa svojim lošim navikama. Priča poprima dublju dimenziju kad od raka u 50-oj oboli žena komšije Pere koja nikad nije pušila, pila, bila debela…

Sve i da je pušila, zašto je ona dobila rak, a Pera nije? Krajnja se istina ipak skriva u našim genima, a ne stilu života. Posmatrajući dugogodišnje pušače, naučnici su otkrili da je svima zajednička varijacija pojedinih gena, a njih su prikladno nazvali „genima dugovečnosti„.

„Otkrili smo niz genetskih markera koji podstiču dugovečnost, a ti isti geni mogu da se nađu kod ljudi koji su doživeli duboku starost. Oni funkcionišu tako da podstiču ćelije na brži oporavak od negativnih bio-hemijskih uticaja“, objašnjava profesor Morgan Levin.

To se smatra i evolucijskom mutacijom, a srećnici koji su nasledili te gene imaju tek 11 odsto verovatnoće da će ikad u životu dobiti rak, dok je kod ostalih verovatnost od 40 do 60 odsto.

Pet stvari koje definitivno povećavaju rizik takvih greški

Uprkos dobroj ili lošoj genetici, opet postoje slučajevi koji se ne uklapaju u kalup, a to su upravo oni uzrokovani spoljašnjim faktorima. Generalno, postoje njih pet koji su neosporni uzročnici nastanka mutacija, pa samim tim i raka:

1. preterano sunčanje, pogotovo u mlađem životnom dobu

2. pušenje

3. debljina

4. hormonske terapije / izloženost zračenjima

5. konzumiranje prerađene hrane / unos premalo vlakana

(Stil.kurir.rs)

Share this post: