Zašto neki od nas ne mogu da „promaše“ nijednu prehladu?

Prehlada

Sezona prehlada je pred nama, i dok srećnici možda i uspevaju da izbegnu poneku, većina će podleći i to od tri do pet puta svake godine, a prehlade će u proseku trajati devet dana.

Tokom života provedemo pet godina u kijanju i kašljanju. 

S više od 200 različitih tipova prehlada nije iznenađujuće što svako od nas „zakači“ barem nekoliko godišnje. Virus se prenosi inhalacijom (kada neko kine a mikroskopske kapljice nađu svoj put do nosa ili usta) ili dodirom. 

Jako kijanje može da pošalje 100.000 virusa do tri i po metra u daljinu i samo jedna kapljica može da preživi do 48 sati na primer na kvaci, daljinskom upravljaču ili nekoj dršci, kako bi nam prenela virus. 

Ukoliko često rukama dodirujete nos ili usta, tako lako možete uneti u svoje telo virus, koji će iskoristiti telo da umnoži ćelije, a potom počinju i simptomi prehlade

„Prvih dana niste ni svesni da ste prehlađeni“, kaže dr Vendi Barkli, virolog iz Londona, a baš u tom trenutku smo i najinfektivniji. 

„Kako se virus umnožava, on ugrožava prirodni štit organizma i sluz u nosu. Onda nos počinje da irirtira i počinje kijanje“, objasnila je dr Barkli za Dejli mejl

„Vaše telo, u želji da ograniči broj virusa koji se množe, oslobađa imune ćelije, a to čini da se simptomi pogoršaju – skače temperatura u ideji da ubije viruse, šire se krvni sudovi kako bi ćelije putovale u zaražene delove, a potom sluznica u nosu otiče i blokira nos, a sluz se skuplja u plućima“, objašnjava virolog. 

Intenzitet reakcije organizma na virus varira od osobe do osobe, pa tako neće svako reagovati isto na jedan virus. 

Genetski faktori takođe igraju ulogu, možete imati nasledni gen koji je okidač za visoke temperature i intenzivno kijanje, na primer. 

Ljudi koji veruju da nikada ne obolevaju od prehlada srećni su što kada se zaraze njihovo telo ne reaguje burno na virus. 

Uprkos dugogodišnjim istraživanjima, lek za obične prehlade nije pronađen. 

„Najveći problem leži u tome što prehlade ne izazivaju isti virusi, već nekoliko familija virusa sa sojevima“, tvrdi prof. Džon Oksford, virolog sa Londonskog univerziteta.

Ovi virusi takođe mutiraju, što otežava njihovo analiziranje.

(B92)

Share this post: